Psihoterapija je veoma slozen, strucno vodjen proces koji se odvija u posebnim uslovima u kojima
 terapeut i klijent svesno, ali i nesvesno stvaraju i udesavaju izmedju sebe psiholoski prostor
 u kome slobodno razmenjuju osecanja,fantazme i misli,prostor za sakupljanje i izrazavanje
 svesnih i nesvesnih sadrzaja, prostor za promisljanje i rasclanjivanje ovih sadrzaja
 kao i prostor za izrazavanje telesnih dozivljaja.
 U psihoterapiji se koriste kako verbalni tako i neverbalni aspekti komunikacije.
 Najznacajniji terapijski faktor u psihoterapijskom procesu je odnos uzajamnog poverenja
 i pozitivnog ocekivanja koji se razvija izmedju terapeuta i klijenta.
 Dobar terapijski odnos u sustini je prijateljski odnos izmedju medjusobno jednakih pri cemu terapeut,
 kao pomagac, nastoji da unapredi rast,razvoj,sazrevanje i jacanje licnosti klijenta i poboljsa
 njegovo funkiconisanje u realnim zivotnim situacijama.
 Tokom psihoterapijske seanse klijent iznosi svoj problem po slobodnoj volji i terapeut ne ulazi dublje
 u njegovu   proslost i intimu,ako to nije neophodno za razumevanje njegovih sadasnjih psiholoskih teskoca,
 odnosno ako to klijent ne zeli.
 Kroz uzajamnu saradnju i terapeut i klijent rade na tome da klijentu pomognu da na najbolji nacin
 resi problem koji ga ometa u rastu i razvoju njegove licnosti.
 Terapeut pri tome deluje kao pomagac,edukator i prijatelj dok klijent ulaze vlastite napore da
 ostvari promene za koje se odlucio.
 Sve sto klijent saopsti u toku psihoterapisjkih seansi predstavlja profesionalnu tajnu i nacelo poverljivosti.
 Bez dozvole klijenta nikakav se podatak iz razgovora sa klijentom ne moze saopstiti bilo kome drugom
 (bracnom drugu,rodjacima,prijatelju,poslodavcu i dr).To je eticka i zakonska obaveza terapeuta.
 

Psihoterapija i dobni uzrasti	Psihoterapijske metode
Trajanje psihoterapije	Najcesci razlozi zbog kojih ljudi dolaze na psihoterapiju

Obratite nam se za pomoc