Samoanaliza je nastojanje da se rasclani
sopstveni psiholoski svet, ukljucujuci i mogucnost
da se razume i nesvesno.
U klasicnoj
psihoanalizi takva mogucnost teorijski
nije prihvacena, mada je Frojd kao
prvi psihoanaliticar,
koga niko nije
mogao analizovati, sebe uspesno
podvrgao samoanalizi, smatralo se da
svaki psihoanaliticar mora proci kroz analizu od
strane drugog starijeg (iskusnijeg) analiticara.
