Anksioznost predstavlja nejasnu strepnju,strah bez ociglednog spoljneg povoda i uglavnom bez organizmickih  
 znakova (koji uobicajeno prate strah proizasao iz spoljne pretnje),potmuli trusovi koji dolaze iz same dubine licnosti.
 Anksioznost pripada neurotskim pojavama, ali sama po sebi ne znaci neurozu.
 Ona je povremeni i privremeni pratilac coveka u njegovom odnosu sa realnoscu i tek u sklopu drugih poremecaja
 moze predstavljati ozbiljniji simptom.
 Anksioznost na izvestan nacin predstavlja strah od sebe samog,od unutrasnjih, a ne od spoljasnjih
 pretnji koje ga mogu samo isprovocirati.
 Najcesce se javlja u kontekstu psihoanalitickih objasnjenja :
 Izmedju tri  sloja licnosti:
 ida, ega i superega doslo je do snaznijeg i dugotrajnijeg antagonizma.
 Id ima suvise jaku dinamiku zelja, superego je suvise strog i ostro zabranjuje dinamiku ida, a ego kao 
 instrumentarijum za odnose sa realnoscu sabijen na isuvise mali prostor i preti mu dezintegracija.

Obratite nam se za pomoc